Ja sam u školu ili u školi?
Hajde da zajedno razjasnimo sve poteškoće u učenju srpskog jezika kao stranog. Maternjim govornicima srpskog jezika razlikovanje akuzativa i lokativa koji označavaju mesto ne predstavlja nikakav problem. No, koliko često čujete strance da prave razliku i pravilno upotrebljavaju akuzativ i lokativ mesta?
Naime, u srpskom jeziku možemo govoriti o mestu završetka kretanja i mestu na kom se neko ili nešto nalazi. Mesto završetka kretanja podrazumeva upotrebu akuzativa, ali i glagol koji označava nekakvo kretanje.
Primeri:
Putujem u Beograd.
Idem u grad.
Idem na planinu.
Penjem se na brdo.
Stavljam knjigu na sto.
Međutim, ako glagol ne označava kretanje, već mirovanje, moramo upotrebiti lokativ.
Primeri:
Marija je u Beogradu.
Ja sam u gradu.
Nalazim se na planini.
Stojimo na brdu.
Knjiga je na stolu.
Ovde, međutim, nije kraj problemima. U navedenim primerima jasno se može videti da neki glagoli znače kretanje, a neki mirovanje. Ali ima i slučajeva kada se ne misli na doslovno kretanje i mirovanje, već je na delu neka metafora, te i glagol koji na prvi pogled ne označava kretanje, ipak to čini i, samim tim, zahteva uz sebe akuzativ ili pak tako metaforički dobijeno značenje glagola označava mirovanje i uz sebe traži lokativ.
Primer:
Marko gleda u daljinu.
U daljini se vidi auto.
Na prvi pogled ne bismo rekli da glagol GLEDATI označava kretanje, ali iz datog primera možemo shvatiti da se pod njim podrazumeva PRUŽITI POGLED (dakle, ipak ima kretanja).
Kada smo se uverili da je razlikovanje akuzativa i lokativa sa značenjem mesta za nekog ko srpski jezik uči kao strani ipak teško, da se vratimo na onaj najlakši slučaj i odgovorimo na prvobitno pitanje ― Da li si u školu ili u školi?
U ŠKOLI SAM!
Vašim prijateljima strancima srpski jezik je težak?
Uputite ih na adresu Mogi škole i mi ćemo učiniti sve da ono što je teško za njih postane zabava, a učenje srpskog pravo uživanje!
Autor: Suzana I.
Leave A Comment