Zašto uvek prvo Present Simple?
U moru različitih glagolskih vremena engleskog jezika, jedno koji se uvek prvo pomene jeste sadašnje prosto vreme.
Razlog je to što ima široku upotrebu kada pričamo o našim navikama i učestalim radnjama, te predstavlja zgodnu priliku da učenici nauče da govore o sebi, svojim osobinama i svakodnevnim obavezama.
Na taj način ono pokriva široki spektar života ljudi jer mi živimo u sadašnjosti – pričamo o tome šta volimo ili ne volimo, gde radimo, kako se osećamo i kako provodimo dan.
Ono takođe pokriva i izražavanje opštepoznate istine i činjenice kao npr. Zemlja se okreće oko Sunca ili voda ključa na 100 stepeni.
Kako gradimo ovo vreme?
Sadašnje prosto vreme je zaista prosto.
Ima samo jednu reč tj. jedan oblik koji koristimo za sva lica, osim kada govorimo za njega, nju i ono (iliti 3. lice jednice – he, she, it). U tom slučaju na glagol dodamo nastavak –S ili –ES (razlika će biti objašnjena u daljem tekstu).
Da to pretočimo u primer:
Ja plivam na engleskom bismo rekli I swim. Ovaj oblik swim koristimo kada pričamo i u drugim licima (osim 3. lica jednine), što praktično znači da ti plivaš, mi plivamo, vi plivate i oni plivaju uvek kažemo you/ we/ you/ they swim.
Za “ozloglašeno” 3. lice na prethodno swim dodajemo nastavak –S pa će on/ona/ono pliva na engleskom biti he/she/it swimS.
Evo probajte vi i uverite se da je lako:
ako dance (izgovara se kao /dens/) na engleskom znači „plesati“ kako biste rekli „ja igram“?
A sad recite „ona pleše salsu“. Eto, nema neke nauke.
Jednina
- Ja plivam – I swim
- Ti plivaš – You swim
- On/ona/ono pliva – He/she/it swimS
Množina
- Mi plivamo – We swim
- Vi plivate – You swim
- Oni plivaju – They swim
Kako da znam kada dodajemo –S, a kada –ES?
Najlakše merilo da li vam treba –ES jeste da proverite kako se završava reč (glagol). Ako se završava na recimo –ss, kao što je slučaj sa miss, da li biste mu zaista dodali još jedno –s pa da bude misss? Kako biste to uopšte pročitali, a da ima smisla? Tada biste dodali –ES, čisto da bude razumljivije i da biste odvojili glagol od nastavka. Na osnovu toga vaš sagovornik čuje da pričate o svojoj navici i učestaloj radnji. Ispravan oblik bi, dakle, bio misses (čita se /misiz/).
Isti je slučaj i kada se reč završava na jedno –s ili na –x, -z, -sh, -ch i –o.
Hajde da navedemo par primera: brush (četkati), buzz (zujati), box (boksovati), guess (pogoditi), go (ići), do (raditi)… Vodite računa da ovo e u nastavku –es uvek čitate kao /i/ i ostalo će sve biti tačno.
A šta se dešava kad se reč završava na Y?
Postoji još jedno pravilo pisanja i dodavanja nastavka kod reči koje se završavaju na –Y i to:
- kada se ispred Y nalazi neki vokal (samoglasnik – a ,e, i, o, u) dodajemo mu samo –S kao što smo do sada činili sa svim ostalim rečima. Npr. od plAy (igrati) biće playS
- a kada se ispred Y nalazi neko drugo slovo koje nije samoglasnik, onda Y promenimo u I pa mu zatim dodamo –ES. Npr. stuDy (učiti) biće prvo studiES
Odričan oblik
Kada pravimo odričan (negativan) oblik, uvodimo pomoćnu reč koja označava da pričamo baš u ovom vremenu. To činimo pomoću reči DO (čita se /du/). Sada ona postaje nosilac vremena i na njoj vršimo različite promene. U odričnom obliku dodajemo NOT, koje služi za negiranje radnje. I kada sve to spojimo, dobijamo do not (u skraćenom obliku don’t). Pa tako na primer ja ne plivam reći ćemo I don’t swim; oni ne plešu biće they don’t dance.
S druge strane za 3. lice jednine (he/she/it) uvodimo does not (u skraćenom obliku doesn’t). A dodali smo mu –es jer se završava na –o, kao što smo već objasnili. Pa tako će on ne pliva na engleskom biti he doesn’t swim. Ono što možete primetiti je da pošto je sada „do“ preuzeo nastavak za 3.lice, više nema potrebe da ga nosi „swim“ kao u potvrdnom obliku. Dakle:
On pliva – He swims
On ne pliva – He doesn’t swim
Upitni oblik
U upitnom obliku takođe uvodimo pomoćnu reč DO ili DOES (samo za 3. lice jednine) i tu reč uvek stavljamo na prvo mesto. Nakon nje pravimo regularnu rečenicu sa vršiocem radnje na drugom mestu i glagolom bez ikakvog nastavka. U primeru bi to bilo:
Ti plivaš – You swim. On pliva – he swims
Da li ti plivaš? – Do you swim? Da li on pliva – Does he swim?
Kako gradimo sadašnje prosto vreme od glagola BE?
Ovaj glagol je potpuno nepravilan kada ga koristimo u sadašnjem prostom vremenu. On nema nikakve nastavke već ima svoje oblike koji odstupaju od gorepomenutih pravila. Ti oblici se uče napamet jer se spominju samo za ovaj glagol i samo u ovom vremenu.
BE – biti
Ja sam – I AM (I’m)
Ti si – you ARE (you’re)
On/ona/ono je – he/she/it IS (he’s, she’s, it’s)
Mi smo – we ARE (we’re)
Vi ste – you ARE (you’re)
Oni su – they ARE (they’re)
Ne biti
Ja nisam – I AM NOT (I’m not)
Ti nisi – you ARE NOT (you’re)
On/ona/ono nije – he/she/it IS NOT (he/she/it isn’t)
Mi nismo – we ARE NOT (we aren’t)
Vi niste – you ARE NOT (you aren’t)
Oni nisu – they ARE NOT (they aren’t)
Upitan oblik
Da li sam/Jesam li …? – AM I…?
Da li si/Jesi li …? – ARE you…?
Da li je/Je li …? – IS he/she/it…?
Da li smo/Jesmo li …? – ARE we…?
Da li ste/Jeste li …? – ARE you…?
Da li su/Jesu li…? – ARE they…?
Gornja tabela daje prikaz glagola „biti“ u sadašnjem prostom vremenu sa skraćenim oblikom u zagradi koji se češće koristi u govornom engleskom.
U donjoj tabeli se nalazi odrični (negativni oblik) ovog glagola sa skraćenim oblicima u zagradi. Mi u srpskom kažemo NE na početku glagola – ja NIsam, a u engleskom odricanje dolazi posle glagola, kao što se može primetiti – are NOT.
Upitni oblik se gradi tako što AM, IS ili ARE stavimo na početak rečenice, odnosno samo zamenimo mesta u potvrdnom obliku što se, kao što možete primetiti, dešava i u srpskom jeziku. Pa tako na primer:
Mi smo – we are -> Da li smo mi? – Are we?
I glagol HAVE je nepravilan!
Osim glagola „biti“, i glagol „imati“ je takođe nepravilan u ovom vremenu, te ima svoje oblike koji ne zahtevaju nikakve nastavke. On će pak imati isti oblik have u svim licima, osim za 3. lice jednine (he, she, it), kada ima oblik HAS (čita se /hez/).
Have – imati
Jednina
Ja imam – I HAVE
Ti imaš – you HAVE
On/ona/ono ima – he/she/it HAS
Množina
Mi imamo – we HAVE
Vi imate – you HAVE
Oni imaju – they HAVE
U odričnom i upitnom obliku ovaj glagol ima isto građenje kao i pravilni sa početka teksta (dobija do/does). Umesto da odbijemo nastavak kod 3.lica jednine (he/she/it), mi ćemo samo vratiti has u have. Na primer:
Ti imaš psa. – You have a dog.
Ti nemaš psa – You don’t have a dog.
Da li ti imaš mačku? – Do you have a cat?
On ima mačku. – He has a cat.
On nema mačku. – He doesn’t HAVE a cat.
Da li on ima mačku? – Does he HAVE a cat?
Nadam se da ste se uverili da je ovo vreme zaista prosto. Samo obazrivo kada pričate o njemu ili njoj i smatrajte ovo vreme već naučenim!
Leave A Comment