Ukoliko ste toliko bogati da govorite više od jednog jezika, znate da je svaki jezik jedinstven na svoj način. Međutim, mnogi od njih imaju toliko sličnosti, da ih lako možete pomešati. Da li vam se to može desiti ukoliko želite da progovorite i italijanski i engleski? Dobra vest za vas je da u ovom slučaju to ne može tako lako da vam se dogodi.
Kako bismo videli i zašto, izdvojila sam dve osnovne razlike ova dva jezika:
1.Izgovor
Jedno je sigurno – ljudi koji vas budu slušali će moći bez dileme da prepoznaju koji od ova dva jezika govorite, jer izgovor ova dva jezika nije ni sličan. Osnovna razlika je u tome što je italijanski ”mekan” jezik i što se on ”peva”. Šta to znači?
1. Svi vokali koje izgovorite moraju biti otvoreni, dakle izgovaraćete ih blago otvorenih usta. Dok u engleskom jeziku postoje reči koje imaju i otvorene i zatvorene vokale. Zato je italijanski mekan, a engleski malo grublji.
2. Mnoge reči se pišu duplim slovima i ta slova treba izgovarati duže. Upravo zato vam deluje da je italijanski nežan i melodičan.
Dupla slova, odnosno izgovor, mogu i odrediti značenje reči, na primer: rossa- crvena; rosa- ruža.
Englezi sa druge strane, iako ima dupla slova u mnogim rečima, ne obraćaju toliku pažnju na to, i svakako ne izgovaraju reč duže zbog toga, pa samim tim njihov jezik ne zvuči kao pesma.
2. Gramatika
Gramatika italijanskog jezika dosta je drugačija gramatici engleskog jezika. Osnovni razlozi su:
1. Italijani sve u rečenici slažu po rodu i broju. To znači da npr. svaki pridev mora po rodu da se složi sa imenicom. Poslednja slova, tj.nastavci svake reči određuju broj i rod.
Na primer: Maria è bella ragazza.- Marija je lepa devojčica/
Marco è bello ragazzo. – Marko je lep dečak.
Nasuprot tome imamo engleski jezik koji ne razlikuje rod i broj prideva.
Na primer: Maria is a beautiful girl. – Marija je lepa devojka.
Mark is a beautiful boy. – Marko je lep dečak.
ZAKLJUČAK: Pridev lep na italijanskom neće biti isti za muški i ženski rod, dok u engleskom oba roda opisujemo jednom rečju.
2. Poslednja slova u italijanskim rečima, tj.nastavci mogu biti različiti kod imenica, ali isto tako i kod glagola (radnji) u zavisnosti od lica (osobe koja nešto radi).
Na primer: Io abito a Belgrado. – Ja živim u Beogradu.
Tu abiti a Belgrado. – Ti živiš u Beogradu.
Nasuprot tome glagoli u engleskom jeziku nemaju nastavke za svako lice.
Na primer: I live in Belgrade. – Ja živim u Beogradu.
You live in Belgrade. – Ti živiš u Beogradu.
ZAKLJUČAK: Glagoli u italijanskom jeziku za svako lice imaju nastavak, u engleskom nema nastavaka za glagole.
Ovo su dve osnovne razlike ovih jezika, ali ne i jedine. O sličnostima i ostalim razlikama jezika, moći ćete da čitate u nekom narednom tekstu na našem sajtu.
A ako vam se nakon ovog teksta čini da je engleski lakši, a italijanski teži, varate se. Zapitajte se kakav je srpski jezik. Na koji od ova dva više podseća? Odgovor je da više podseća na italijanski upravo zbog ove dve razlike koje sam navela: u srpskom imamo nastavke za sva lica (živim, ziviš, …) i takođe akcentujemo na razne načine tj. izgovaramo određene glasove duže ili kraće (grad- vremenska nepogoda (kratko a) ili grad-mesto stanovanja (dugo a)).
Ovo nas dovodi do zaključka da je zapravo engleski dosta drugačiji od našeg maternjeg jezika, i uprkos tome, veliki broj ljudi ga govori i uči. Zašto onda vi ne biste naučili i italijanski?
Kontaktirajte našu školu i pustite nas da vas uverimo da je italijanski i mekan, i nežan ali i jednostavan jezik.
Autor: Milica B.
Leave A Comment