POZOVITE NAS: 065/26 88 928

Ruski i srpski jezik – sličnosti i razlike

Verovatno se veliki broj ljudi bar jednom zapitao koje bi strane jezike bilo korisno naučiti. Još drevni Latini su govorili:

Quot linguas calles tot homines vales – Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš.

Dosta ljudi zaključuje da pored engleskog jezika treba znati još nekoliko. Neko se opredeli za nemački, neko za italijanski, španski, švedski, a neko za ruski. Iako postoji sve veći broj ljudi koji se opredeljuje za učenje ruskog jezika, u srpskoj govornoj sredini ipak i dalje sporadično nailazimo na uverenje da se ruski dobija „kvarenjem“ i „delimičnom izmenom“ srpskog jezika. Upravo ono vodi do velike zablude i zamke. Istina je da su ruski i srpski jezik genetski bliskosrodni. Takođe je tačno da takva sličnost može biti od pomoći u učenju bliskog slovenskog jezika, ali u isto vreme ona predstavlja poteškoću u savladavanju ruskog jezika. Pre nego što sličnosti i razlike prikažemo na primerima, navešćemo nekoliko informativnih činjenica o ruskom jeziku.

Pretpostavlja se da ruskim jezikom govori oko 280 miliona ljudi, što ga dovodi na 4. mesto u svetu po rasprostranjenosti. Od ukupnog broja govornika, 160 miliona ljudi smatra ga svojim maternjim jezikom, te je u ovom smislu na 7. mestu u svetu. Ruski ima status službenog jezika u 11 zemalja i jedan je od obaveznih jezika u UN. On je veoma tražen u sferi diplomatije, vojske, ekonomije, mašinstva, tehnike, građevine, saobraćaja, kulture, književnosti, farmacije, medicine, kao i u mnogim drugim oblastima i profesijama.

Gramatika ruskog jezika ne spada u lakše, ali nikako nije nesavladiva, posebno za nosioce nekog od slovenskih jezika. Srpska gramatika ima dosta sličnosti sa ruskom – svršene i nesvršene glagole, padežni sistem (sa 6 padeža, pošto ruski nema vokativ), tri roda i sl. Sa druge strane, postoje i razlike, koje se tiču broja glagolskih vremena, pravila izgovora, pisanja i akcentovanja, deklinacije brojeva i sl. Ta pravila je najlakše i najzanimljivije usvojiti uz slušanje i čitanje raznih zanimljivih sadržaja. Za ruski jezik važi još jedno pravilo – reč se često ne čita onako kako je napisana.

Kao što smo pomenuli, ruski jezik može biti dosta zbunjujući zbog postojanja reči i fraza koje slično ili isto zvuče, a imaju različito značenje od srpskog. Takve reči i fraze spadaju u međujezičke homonime, a često ih nazivamo lažni prijatelji.

-Pitanje „Как твоя фамилия?“ kod nosilaca srpskog jezika izaziva drugačiju asocijaciju, što može navesti na naše pitanje: „Kako je tvoja familija?“ i odgovor „Hvala, dobro“, a na ruskom: „Спасибо, хорошо“. U ruskom jeziku reč „фамилия“ znači „prezime“, a ne familija, iz čega proizilazi da rečenica „Как твоя фамилия?“ znači „Kako se ti prezivaš?“.

-Sa druge strane, kod nosilaca ruskog jezika  dolazi do nedoumice kada čuju ili pročitaju srpsku reč „ponos“. U vreme SFRJ i SSSR-a, nosiocima ruskog jezika morala se podrobno objašnjavati parola „Tito – naš ponos“, jer u ruskom jeziku „понос“ znači „dijareja“, dok „пролив“ na ruskom znači „moreuz“. Kod Srba koji žive i rade u Rusiji sličnu nedoumicu izaziva restoran koji se zove „Пролив“.

-Kada poredimo ova dva jezika, ovakvih primera ima dosta. I u ruskom i u srpskom jeziku postoji reč „iskustvo“/“искусcтво“, ali na ruskom jeziku ta reč znači „umetnost“, dok će „iskustvo“ na ruskom biti „опыт“.

-„Tуча“ na ruskom znači „crni oblak“, dok reč „драка“ znači „tuča“ na srpskom.

-Imenica „слово“ na ruskom znači „reč“, dok „речь“ znači „govor“.

-„Буква“ na ruskom znači „slovo“, a na srpskom je „bukva“ vrsta listopadnog drveta.

-„Живот“ ne znači „život“, već „stomak“, a „život“ će na ruskom biti „жизнь“.

-„Столица“ nije „stolica“, već „glavni grad“, a „stolica“ će na ruskom biti „стул“.

-Reč „сохранить“ može izazvati ozbiljne nesporazume, jer ne znači „sahraniti“, već „sačuvati“.

-Ruska reč „ударение“ ne znači „udaranje“, već „akcenat“, dok „давление“ znači „pritisak“. Na ruskom „пара“ ne znači „novac, pare“, već „par“ („dvoje ljudi“ ili „dvočas“), dok „пар“ znači „para“ („vodena para“).

-Pridev „единственный“ ne znači „jedinstven“, već „jedini“, dok „единый“ znači „jedinstven“.

-Na ruskom jeziku „поток“ znači „tok“ ili „protok“, dok se „potok“ kaže „ручей“.

-Takođe, „берег“ ne znači „breg“, nego „obala“, „снимать“ znači „skidati“, ruski „шина“ znači „automobilska guma“, „склад“ znači „skladište“, „свинец“ nije „svinjac“, već „olovo“, dok „устать“ ne znači „ustati“, već „umoriti se“, „испытывать“ ne znači „ispitivati“, već „osećati, iskusiti“, a „питание“ nije „pitanje“, već „ishrana“ ili „napajanje“.

Kao što vidimo, primera ima dosta, spisak ovakvih reči je zapravo mnogo duži, što onima koji uče ruski jezik unosi zanimljivost u savladavanje leksike.

Postojanje velikog broja ovakvih „lažnih prijatelja“ srpskim govornicima sugeriše da prilikom učenja ruskog jezika treba obratiti posebnu pažnju na njih, kako ne bi došlo do ozbiljnijih nesporazuma.

Kako naš narod kaže: „bez muke nema nauke“, ali zato nam znanje donosi neizrecivo zadovoljstvo i otvara vrata za komunikaciju sa pripadnicima različitih nacija i kultura.

By |2019-04-19T10:19:48+02:00April 19th, 2019|Kultura i običaji, Ruski jezik, Srpski jezik, Učenje jezika|1 Comment

About the Author:

One Comment

  1. Eee May 11, 2019 at 5:14 pm - Reply

    Da slicno je.

Leave A Comment