Piše: Boris Bursać
Da li ste se ikada zapitali u kojoj meri je hrana koju jedemo korisna za naš mozak?
Svi znamo da brza i masna hrana, hrana niske nutritivne vrednosti loše utiče na naš fizički izgled: rastu nam stomaci, zadnjice, podrbradci a kompletan osećaj posle tako teških obroka svodi se na umor i pospanost. Poznajem ljude koji se posle tako obilnih i ne naročito kvalitetnih obroka bukvalno „nasukaju na krevet“ :-). Tj, izvale se na krevet i ostanu u tom položaju naredna dva sata ili više. U takvim situacijama organizam svu svoju energiju usmerava ka varenju koje traje dosta dugo.
Međutim, upravo u tim trenucima nastaje problem, jer naš mozak ostaje uskraćen za energiju koja mu je neophodna. Naučnici tvrde da mozak koristi oko 20% energije koju naše telo razvija. Tu energiju telo najvećim delom dobija iz hrane. Ukoliko svoje telo zatrpamo hranom niske energetske vrednosti, ono će biti prinuđeno da za varenje koristi i energiju namenjenu našem mozgu. Ali, ako mu podarimo hranu koja ima visokoenergetsku vrednost, potrebe mozga za energijom će biti u potpunosti zadovoljene i on će funkcionisati perfektno.
Kako bi mozak dobio dovoljno energije, neophodne su mu velike količine glukoze. Glukoza se u ogromnim količinama nalazi u svežem voću i povrću. Pored glukoze, možda i najvažniji element od koga zavisi jačina mentalnih sposobnosti jeste gvožđe. Nedostatak gvožđa utiče na poremećaj pažnje, rasuđivanja i razumevanja. Kod učenja, nedostatak gvoždja u ozbiljnoj meri narušava sposobnost pamćenja. Kod školske dece je utvrđen veliki neupeh u učenju usled nedostatka gvožđa.
Za normalan rad mozga, takodje su neophodni i kalijum i natrijum. Kalijum se nalazi u bananama, pomorandžama, kajsijama, krompiru, paradajzu… dok se natrijum može naći u većini hrane.
This is a close-up of vegetables and fruits.
Proteini su još jedna neizbežna stvar. Njihovo prisustvo direktno utiče na hemijske tokove u mozgu.
Od ogromnog je značaja za učenje da se mozak snabdeva svim ovim elementima. Da bismo svom mozgu omogućili savršene uslove za rad, neophodno je usvojiti određene navike i držati ih se.
Zato, ne preskačite doručak, svakog dana jedite dosta svežeg voća i povrća, barem jedan mesni obrok nedeljno zamenite ribom ili morskim plodovima, uvedite u ishranu orašasto voće i biljne masnoće (hladno ceđena prirodna ulja), pijte dosta vode i redovno vežbajte.
I, naravno, vodite računa o količini hrane koju unosite u organizam. Ne prejedajte se… osim… ukoliko nije u pitanju krsna slava, preslava, rođendan, Nova godina, Božić, Uskrs, veridba, svadba, mala matura, velika matura, diplomska žurka, novo radno mesto, odlazak u penziju, državni praznik ili bilo koje drugo slavlje…
… sami birate da li ćete biti mentalno jaki ili ne. 🙂
