Pridevska deklinacija u nemačkom jeziku

Gotovo da ne postoji učenik koji nije bio preplašen pridevskom deklinacijom, koliko god se dobro snalazio u gradivu koje prelazimo.

U toku prethodnog učenja vrlo često se postavljaju pitanja poput: „Zašto na kraju ove reči imamo –n?“, „Kako da znam kada koji nastavak treba dodati?“, a kada konačno do ovog dela dođemo, deluje nemoguće savladati sve te nastavke, za koje ljudi veruju da ih moraju naučiti napamet.

U stvarnosti to uopšte ne mora biti tako. Zapravo je logika vrlo jednostavna i postoji svega nekoliko pravila kojih bi se trebalo pridržavati kako bismo pravilno deklinirali prideve sa imenicama.

Već smo naučili kako se same imenice menjaju: član je zapravo taj koji se menja, a imenica ostaje u osnovnom obliku (osim u genitivu jednine muškog i srednjeg roda – gde dodajemo nastavak -(e)s i dativa množine svih rodova – gde dodajemo nastavak -n):

Određeni član

Neodređeni član

Pridevska deklinacija sa određenim članom

Kada smo naučili promenu određenog i neodređenog člana, bez problema ćemo moći da se snađemo i sa pridevom. Pridev će se uvek nalaziti između člana i imenice, npr. der gute Vater (dobri otac).

I sada, najvažnije: U kombinaciji sa određenim članom imamo samo dva moguća nastavka: –E ili –EN.
Pritom ćemo nastavak -E imati samo u nominativu jednine sva tri roda i u akuzativu jednine ženskog i srednjeg roda (pogodili ste, zato što se poklapa sa nominativom). U svim ostalim oblicima (dakle cela množina, genitiv i dativ jednine svih rodova i akuzativ jednine muškog roda) imaće nastavak -EN.

Vidite, iako deluje pomalo komplikovano, jedino je važno da znamo kako se sam član menja i još da -E dodajemo u jednini u nominativu i akuzativu kod ženskog i srednjeg roda, a za sve ostalo koristimo -EN.

Pridevska deklinacija sa neodređenim članom

Da vidimo šta se dešava sa neodređenim članom:

Situacija se nije previše promenila, kod ženskog roda je sve identično kao u prethodnoj tabeli. Muški i srednji rod se takođe ne razlikuju previše, jedina razlika ogleda se u nominativu. Zašto ova razlika uopšte postoji? Davno smo naučili da je neodređeni član i u muškom i u srednjem rodu EIN i upravo da bismo mogli da razlikujemo ova dva roda kod prideva imamo nastavke koji su tipični:  -ER za muški (poput der) i -ES za srednji (poput das). Ako se prisetimo još i toga da su nominativ i akuzativ srednjeg roda isti, biće nam potpuno jasno  -ES u akuzativu.

Pridevska deklinacija bez člana

I još samo jedna mogućnost nam je ostala – da nemamo nikakav član ispred imenice. U tom slučaju će se pridev menjati kao član, sa izuzetkom genitiva jednine muškog i srednjeg roda – kada imamo -EN umesto -ES:

Da rezimiramo: najvažnije je da umemo da menjamo članove po padežima, ostalo je sve sasvim jednostavno:

1) sa određenim članom – pridev ima nastavak -E u jednini u nominativu (sva tri roda) i u akuzativu (ženski i srednji rod – jer se poklapa sa nominativom), svi ostali oblici  -EN;

2) sa neodređenim članom – nominativ muškog roda ima nastavak -ER, nominativ ženskog -E (samim tim i akuzativ) i nominativ srednjeg roda (dakle i akuzativ) nastavak -ES, svi ostali oblici  -EN;

3) Kada člana nema – pridev se menja kao član (osim u genitivu jednine muškog i srednjeg roda – nastavak -EN umesto -ES).

Da li je i vama pridevska deklinacija najteža stvar u učenju nemačkog jezika?

PROČITAJTE JOŠ I:

Učenje nemačkog jezika – osnove
Nemački jezik za početnike
Građenje perfekta u nemačkom jeziku
Brzo učenje nemačkog jezika
Saveti za učenje nemačkog jezika
Prezent u nemačkom jeziku
Pomoćni glagoli u nemačkom jeziku
Nemački jezik za decu
Oktoberfest