POZOVITE NAS: 065/26 88 928

Uskrs: običaji širom sveta

Uskrs ili Vaskrs (arhaično Veligdan) je najveći je hrišćanski crkveni praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život, tj. vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe, tačno u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje.

Ime Uskrs potiče od skandinavskog “Östra” i teutonskih “Ostern” ili “Eastre”, a ovi termini označavaju boginje proleća i plodnosti (proslava posvećena ovim boginjama pada na dan prolećne ravnodnevice). Običaji vezani za Uskrs su farbanje jaja i uskršnji zeka. Jaja se farbaju obavezno u crvenu, ali i u druge boje.

Zanimljivo za farbanje jaja je da to nije hrišćanski običaj, već ga je Hrišćanstvo preuzelo. Još su stari Egipćani, Persijanci, Feničani i Hindusi farbali jaja. Oni su verovali da je svet stvoren iz ogromnog jajeta, tako da je jaje bilo simbol novog života. I ne samo oni, već i mnoge kulture širom planete smatraju jaje početkom novog života i ponovnog rođenja. Na primer, Egipćani su u proleće farbali jaja u crveno u čast boginje Izide, koja je bila božanstvo plodnosti.  Zanimljiv je i slučaj jednog severno-afričkog plemena, koje je iznenadilo prosvetitelje. Kada su sveštenici preobratili pleme u Hrišćanstvo, baš u vreme Uskrsa, ovo pleme je počelo da farba jaja u crveno, a da im pritom sveštenici nisu prethodno objasnili da je to hrišćanski običaj…

Uskršnjin običaji zavise od zemlje do zemlje, pa i od mesta do mesta u okviru neke zemlje.

U Španiji se Uskrs slavi šarenim vatrometima i pucnjevima iz topova; a često je i Juda prikazan na slikama u situaciji kako ga ubijaju španski vojnici. Grci na Veliki petak kupuju uskršnje sveće, a tada i farbaju jaja. U Bavarskoj se na Uskrs u poljima stavljaju mali krstovi. Bavarci slave Uskrs i uskršnjim povorkama, gde pevaju uskršnje pesme i dele jaja. U Francuskoj se na dan Uskrsa, posle tradicionale mise i potrage za skrivenim jajima po bašti, porodica okuplja oko pečenog jagnjeta na prazničnoj trpezi. Italijani tradicionalno jedu posebnu uskršnju tortu, „torta di pasketa”, slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem. U Austriji se u čast Uskrsa na visoke drvene stubove postavljaju veliki venci od zelenila ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim trakama. Irci na Uskrs zakopavaju haringe. Holanđani dečacima simbolično „ispraše tur”, jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka „istučen kao na Uskrs”. Švajcarci uoči Uskrsa ukrašavaju izvore i fontane, odajući počast vodi, koja je neophodna za život.

Kao što vidite, običaja širom sveta je mnogo. Na koji god način da slavite Uskrs, mi vam želimo da ga provedete u veselom i lepom raspoloženju.

Srećan praznik!

By |2019-04-26T13:49:29+02:00April 26th, 2019|Kultura i običaji, Putovanja, Uncategorized|0 Comments

About the Author:

Leave A Comment