Indirektni govor (Reported speech) nam je potreban kada prepričavamo tuđe reči, tj. prenosimo šta je neko rekao.
Za ovakav govor nam je potrebno slaganje vremena, koje nije teško ako pratimo obrazac.
Ono što je jako bitno je ne tražiti paralelu u srpskom, jer je nećemo naći, pošto u srpskom ne postoji slaganje vremena.

Počnimo od potvrdnih rečenica u indirektnom govoru ( Statements in Reported Speech )

Primer u srpskom:

Direktni govor – Ana kaže: Ja živim u zgradi. / Ana je rekla: Ja živim u zgradi.

Indirektni govor – Ana kaže da ona živi u zgradi. /Ana je rekla da ona živi u zgradi.

Dakle, bez obzira na vreme uvodnog glagola (reporting verb), u srpskom će ostatak rečenice biti u istom vremenu, tj. ne menja se vreme u direktnom i indirektnom govoru.

Tu dolazimo do onog što je bitno za engleski jezik, jer je potrebno obratiti pažnju na slaganje vremena.

Primer u engleskom:

Direct speech – ”I live in a building.”

Reported speech- 1. She says she lives in a building.

She said she lived in a building.

Ako je uvodni glagol (reporting verb) kao što su say ili tell i sl. u prezentu,ništa se neće menjati, dakle glavni glagol ostaje u istom vremenu. (slučaj )

Međutim, ako je uvodni glagol (reporting verb) u prošlom vremenu, onda se i glavni glagol pomera jedno vreme unazad. ( slučaj )

Dakle, ako kažemo:

She said / told me na početku rečenice, u indirektnom govoru menjamo vreme glavnog glagola po sledećem obrascu:

Tabela 1.

Present SimpleI have a dog.	Past SimpleShe said (that) she had a dog.
Present ContinuousI am learning English.	Past ContinuousShe said she was learning English.
Past SimpleI bought a flat.	Past PerfectShe said she had bought a flat.
Present PerfectI have been to London.	Past PerfectShe said she had been to London.
Future II will travel abroad.	Conditional IShe said she would travel abroad.

Ukoliko se pridržavamo ovog obrasca, jako brzo ćemo se navići da pravilno prepričavamo tuđe reči.

Kada se koristi indirektni govor, moramo obratiti pažnju na vremenske odrednice koje su podložne promeni. (Tabela 2.)

here	there
today	that day
tomorrow	the next day/the following day
this	that
these	those
now	then
yesterday	the day before
last week	the week before

Pitanja u indirektom govoru

Primer 1

Direct speech – ‘’ Do you work? ‘’ – ,,Da li radiš?’’

Indirect speech – She asked me if I worked. – Pitala me je da li radim.

Primer 2

Direct speech – ’’Where do you work?’’ – ,, Gde radiš?’’

Indirect speech- She asked me where I worked. – Pitala me je gde radim.

Kada govorimo o pitanjima u indirektnom govoru, treba razlikovati dva tipa pitanja: bez upitne reći ( Primer 1.) i sa upitom reči (Primer 2.).

U oba tipa poštujemo i pratimo obrazac opšteg vraćanja vremena unazad. (Tabela 1.) Ono što se razlikuje je činjenica da ne postavljamo pitanje u indirektnom govoru, pošto nam rečenica već počine upitnim glagolom, npr. She asked me, she wanted to know… ). Umesto da postavlljamo pitanje, treba da napravimo potvrdnu rečenicu.

To znači da ako imamo direktno pitanje

,,Do you speak English?”

Nećemo reći – She asked me did you speak English,

već

She asked me if I spoke English.

Sada se verovatno pitate zašto se pojavljuje IF kada ga nije bilo u direktnoj rečenici.

If se upotrebljava u slučajevima kada nema upitne reči, pa moramo da povežemo prvi i drugi deo indirektne rečenice sa da li, tj. sa if ili whether.

Direktno pitanje

”Do you use social networks?”

Indirektno pitanje bi bilo

She asked me if I used social networks.

IF ili Whether?

Dakle, načelno možete koristiti ili IF ili Whether, oba znače da li. Međutim, postoji izvesna razlika.

Ako imamo samo jednu opciju, jedan uslov koji treba ispuniti, koristimo if.

Primer:

They asked me if I had a sister.

Ako imamo dve ili više mogućnosti, pravilnije je upotrebiti whether.

Primer:

They asked me whether I had a sister or a brother.

Obično se whether meša sa weather ( vreme) na šta treba obratiti pažnju.

Pitanja sa upitnom reči

Kod pitanja sa upitnom reči i dalje se držimo vraćanja jednog vremena unazad (Tabela 1.), menjamo vremenske odrednice ( Tabela 2.), lične zamenice i koristimo upitnu reč iz direktnog pitanja, što znači da nam ne treba if/ whether.

Primer :

Direct speech- ”Where are you going tomorrow?’‘

Indirect speech- She aked me where I was going the following day.

Pošto ne pravimo pitanje, nećemo stavljati znak pitanja.

Dakle, da ne bismo stalno citirali druge i koristili samo sadašnje vreme u engleskom, uz malo vežbe i pridržavanje ovih pravila vezanih za indirektni govor i slaganje vremena, zvučaćemo kao pravi Englezi.